Oдржано јавно слушање на тему ,, Положај ратних ветерана у Србији,,

Јавно слушање на тему "Положај ратних ветерана у Србији", у заједничкој организацији Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва и Пододбора за питања ратних ветерана и жртава ратова од 1991-1999.године, одржано је 21.03.2013 у Дому Народне скупштине.

Отварајући јавно слушање, председница Одбора за рад, социјална питања, друштвену  укљученост и смањење сиромаштва Милица Дроњак поручила је да популација ратних војних инвалида представља угрожену категорију становништва, као и да је степен одговорности друштва и Народне скупштине према овом становништву велики. Основ за унапређење положаја ратних војних инвалида је доношење новог закона, којим ће бити омогућено унапређење њихових права на социјалну и здравствену заштиту.
Председник Пододбора за питања ратних ветерана и жртава ратова од 1991-1999. године Саша Дујовић, као иницијатор овог јавног слушања, истакао је да ратни војни инвалиди не смеју да буду социјална категорија друштва и указао на неопходност доношења новог законског решења којим би се отклониле последице оваквог сататуса ратних ветерана. 
Учесницима су се обратили и Негован Станковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике и Владимир Ђукић, државни секретар Министарства здравља. Они су говорили о правним актима и подзаконским прописима који регулишу положај ратних војних инвалида, обиму и садржају права ратних ветерана, указали на потребу да се у будућности дефинише која лица треба да буду корисници ових права, те да се прецизно утврди број ратних ветерана у Србији. 
Представник Министарства одбране, потпуковник Ристић, задужен за питања ратних ветерана указао је да је неопходно да се што пре усвоје измене и допуне Закона о борачко-инвалидској заштити којима би се регулисала питања као што су војно здравствено осигурање, низак стандард живота и тежак материјални положај ратних ветерана и унапређење права породица ратних војних инвалида.

Председник Удружења ратних војни инвалида и породица палих бораца Србије Радиша Миливојевић истакао је да је неопходно отклањање административних препрека, како би се ратним војним инвалидима омогућило да несметано остварују своја права на здравствену заштиту. Драгомир Васић, председник Уније ратних ветерана и инвалида, изнео је мишљење да се ратним инвалидима треба одужити за допринос који су дали у протеклим ратовима и да би било прикладно да поједине улице или тргови носе њихова имена.
Извршна директорка Центра за ратну трауму из Новог Сада Бранислава Вајагић изнела је податак да данас од посттрауматског стресног поремећаја болује 8,8 одсто бивших учесника ратова, као и да такво стање има за последицу повећан број самоубистава и повећан број оболелих од болести зависности. Народни посланици Александар Пејчић и Милорад Стошић и заменик Заштитника грађана Горан Башић поздравили су организацију оваквог јавног слушања и указали на потребу да се нови предлог закона о борачко-инвалидској заштити што пре уврсти у дневни ред седнице Народне скупштине.
Народни посланик Јанко Веселиновић нагласио је да посебну пажњу треба посветити решавању проблема маргинализације инвалида рата у нашем друштву и да новчана надокнада није довољна уколико су они социјално одбачени. 
Велики број ратних ветерана, који су учествовали у раду овог јавног слушања износили су проблеме са којима се суочавају у свакодневном животу као и у остваривању својих права и сложили се да је неопходно да се јасно дефинише њихов статус и положај и да се региструје и утврди тачан број инвалида рата у нашој земљи.

Јавно слушање организовано је уз подршку Програма уједињених нација за развој.

Данас је у Тополи одржана Академија поводом 8.марта-Дана жена у организацији Општине Топола, СУБНОР-а Топола и Удружења РВИ и ППБ Топола. Поред културних и јавних радника општине, гости су били и представници републичких одбора СУБНОР-а и Удружења РВИ и ППБ Србије и аташе за културу Исламске Републике Ирана при Амбасади у Београду.  Ема Стевановић из Културног центра Топола је у свом излагању дала посебан осврт на улогу жена у друштвеном и политичком животу у Србији од почетка века па до данашњих дана. Аташе за културу Исламске  Републике Ирана је путем видео презентације приказао савремени живот и права жена у својој земљи. СУБНОР општине Топола је ове године доделио Плакету ,,Даринка Радовић,, за Нај жену општине Топола - Драгани Митровић из Удружења хранитеља општине Топола а Удружење РВИ и ППБ општине Топола је својим чланицама - мајкама и супругама погинулих бораца, доделило пригодне поклоне. Све ово је пропраћено уз богат културно уметнички програм.

У скупштинској сали Града Чачак, 07.03.2013.године је одржана Свечана седница Удружења РВИ и ППБ Града Чачак, којом је председавао Никола Давидовић-председник Удружења. Седници су присуствовали сви чланови овог Удружења,председник Скупштине Града Чачак , представници јавног и политичког живота, представник Војске Србије као и представници републичког Удружења РВИ и ППБ Србије. После поздравних речи свих гостију, Никола Давидовић је прочитао Извештај о раду Удружења у периоду 01.јануар -31.децембар 2012.године и захвалио се на помоћи руководству Града, Јавним предузећима као и другим Донаторима који су помогли у реализацији циљева Удружења, како није било нових донатора ове године нису биле додељене Захвалнице. У знак предстојећег празника Међународног дана жена , Давидовић и секретар републичког удружења су присутним мајкама и супругама погинулих бораца, поделили пригодне поклоне.

Свим мајкама и супругама погинулих бораца, као и супругама ратних инвалида честитамо данашњи празник 8.март- Дан жена.

За државу Србију, Сретење је и државни празник у спомен на дан „када је на збору у Орашцу, 1804. године дигнут Први српски устанак

 и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства

Сербије“.

 Не зна се тачан датум, када су Срби одлучили да устану против Турака, (али се узима за дан окупљања Сретење, када је Карађорђе изабран за вођу устаника) који су претходно (знајући да се спрема побуна) посекли виђеније српске кнезове. Почетак буне против дахија, песма Филипа Вишњића подсећа нас на тешке дане за српски народ под Турцима. Устанак је трајао девет година и после мира у Букурешту долази до неслоге међу људима. Карађорђе схвативши да је даља борба бесмислена одлази у Аустрију и прикључује се грчком покрету Хетерија, за који се верује да је припомогао његов други долазак у Србију. Та 1817. година када је био уверен да ће с Милошем Обреновићем покренути коначну акцију „против турског зулума“ била је кобна за Карађорђа. Према налогу Милоша Обреновића, Карађорђе је убијен у ноћи између 13 и 14. Јула 1817. године у селу Радовање, код Велике Плане.

Петнаестог фебруара 1835. године донет је Сретењски Устав. Написан за двадесетак дана, суспендован је од стране Турске после 55 дана. Доношењу Устава претходила је Светотрифунска скупштина одржана 1834. године, док је само гласање било одложено због буне коју је против кнеза Милоша Обреновића подигао сердар расински Милета Радојковић. Тадашња Србија измучена устанцима против Турака, и неслогом међу српским „главешинама“ као и кнежевом самовољом, одлучила је да донесе за то време либералан Устав који се у само 14 глава  бавио људским правима потлаченог народа. Аутор Устава био је Димитрије Давидовић.

У Србији се од 2001.године 15.фебруар обележава као Дан државности. До прошле године славио се само један празнични дан, а затим је изменама Закона и 16.фебруар постао нерадан дан.