Обраћање Председника УРВИ и ППБ Србије

Имати статус борца – ратног ветерана је част, која подразумева да сте се у датој ситуацији, небитно ни под којим условима ни где, одазвали позиву отаџбине и за одбрану њене части и угледа, понудили највише што један човек, њен лојални грађанин може, свој живот.
Према неким незваничним подацима, у Србији има преко 700.000 особа које себе могу назвати борцем или ратним ветераном.
То су борци из другог светског рата, борци из рата од 90`. на просторима бивше СФРЈ, борци против НАТО агресора 99`. и нормално, војници и полицајци који се и без објаве рата годинама боре против шиптарских терориста на Косову.
У категорију ратних ветерана убрајамо и чланове породица које су своје најмилије изгубиле у наведеним ратовима.
Свака земља која држи до свог националног индентитета, поноса и достојанства, посебну бригу посвећује својим борцима и према њима се односи са посебним пијететом и поштовањем а посебно према ратним инвалидима и члановима породица погинулих бораца. Они су у својим земљама грађани првог реда са свим могућим реалним привилегијама, тако да је незамисливо да неко ко је дао део свога тела или породица која је дала свог најмилијег у одбрани државних интереса, живи на ивици егзистенције. Нажалост у Србији је то могуће.
Већ деценију и по поједине организације под патронатом државе, а њима су се придружили и поједини политичари који се налазе на важним местима у државној управи и власти, покушавају да нас прикажу као баласт друштва, као малигно ткиво кога се треба решити и чине све како би то и остварили. У прилог овој констатацији навешћу Вам само пар примера:

• Имали смо министарство за борачко инвалидска питања сада је укинуто
• Имали смо право на бесплатно лечење и приступ свим здравственим установама по жељи, сада морамо да прођемо ``милион`` комисија да би смо отишли у жељену здравствену установу.
• Имали смо потпуно бесплатне лекове , сада их немамо
• О квалитету ортопедских помагала да и не говоримо зависимо од страних донација

Много тога немамо, немамо ни закон, него користимо закон давно непостојеће државе, а и он се не поштује.
Због свега горе наведеног у најтежој ситуацији су Ратни војни инвалиди, посебно они из ратова од 90` па на даље. То су релативно млади људи којима здравствено стање не дозвољава да буду радно активни као пре повређивања и да брину о егзистенцији својих породица. Ти људи су законски потпуно незаштићени. Први су се нашли на удару грубих закона о економичности пословања и приватизације и без икаквог респекта добили отказе. Самим тим су остали без готово икакве шансе да реше и стамбено питање, а ово су два најбитнија фактора за нормално функционисање једне породице. Оно што је најгоре, државна власт, уместо да се кроз анексе закона и уредбе, колико толико посвети решавању ових проблема, она их перфидно и подмукло пребацује на леђа локалној самоуправи, потпуно осиромашеним општинама и градовима, а тек ту је прави хаос и политичко шаренило.
Препуштени смо на милост и немилост локалних моћника и њиховом схватању патриотизма, што зависи од става странке којој припадају, а верујте из искуства Вам говорим да је јако мало људи на било којој функцији који ће отворено без обзира на став своје странке да нам помогну. Ово Удружење ће се свим законом дозвољеним средствима борити против таквих људи и њиховог става према овој популацији.
У Србији постоји више организација које се позивају на ``заштиту`` интереса ратних инвалида и породица погинулих бораца.
Већина наших одбора, а и ја лично сам био дугогодишњи Председник једне од таквих организација. Када смо увидели да се то Удружење претворило у институцију за остваривање амбиција појединаца и да су од хуманитарне направили политичку организацију, позивајући се на ратне ветеране, при томе злоупотребљавајући ратне и породичне инвалиде чланове Удружења и игноришући Статут који изричито забрањује политичко ангажовање у оквиру Удружења, због сукоба интереса и злоупотребе финансијских средстава, због разноразних лажи и злоупотреба чланства, због тога смо напустили Удружење грађана ратних војних инвалида Србије свих ратова и основали Удружење Ратних војних инвалида и породица погинулих бораца Србије чија ће основна делатност бити побољшање статусног и материјалног положаја наше популације.
Обавештавамо све сродне организације и јавност да се ограђујемо од деловања и поступака руководства Удружења грађана РВИ свих ратова, и да Удружење РВИ и ППБ Србије нема никаквих додирних тачака и учешћа у штетном деловању руководства Удружења грађана РВИ Србије свих ратова. Позивамо све истомишљенике да нам се придруже, како би смо на један честит и поштен начин покушали да се изборимо за што повољнији положај наше популације.

Желим Вам добро здравље и пуно успеха у животу и раду

С поштовањем

Председник
Радиша Миливојевић с.р.