За државу Србију, Сретење је и државни празник у спомен на дан „када је на збору у Орашцу, 1804. године дигнут Први српски устанак

 и дан када је у Крагујевцу 1835. године издат и заклетвом потврђен први Устав Књажевства

Сербије“.

 Не зна се тачан датум, када су Срби одлучили да устану против Турака, (али се узима за дан окупљања Сретење, када је Карађорђе изабран за вођу устаника) који су претходно (знајући да се спрема побуна) посекли виђеније српске кнезове. Почетак буне против дахија, песма Филипа Вишњића подсећа нас на тешке дане за српски народ под Турцима. Устанак је трајао девет година и после мира у Букурешту долази до неслоге међу људима. Карађорђе схвативши да је даља борба бесмислена одлази у Аустрију и прикључује се грчком покрету Хетерија, за који се верује да је припомогао његов други долазак у Србију. Та 1817. година када је био уверен да ће с Милошем Обреновићем покренути коначну акцију „против турског зулума“ била је кобна за Карађорђа. Према налогу Милоша Обреновића, Карађорђе је убијен у ноћи између 13 и 14. Јула 1817. године у селу Радовање, код Велике Плане.

Петнаестог фебруара 1835. године донет је Сретењски Устав. Написан за двадесетак дана, суспендован је од стране Турске после 55 дана. Доношењу Устава претходила је Светотрифунска скупштина одржана 1834. године, док је само гласање било одложено због буне коју је против кнеза Милоша Обреновића подигао сердар расински Милета Радојковић. Тадашња Србија измучена устанцима против Турака, и неслогом међу српским „главешинама“ као и кнежевом самовољом, одлучила је да донесе за то време либералан Устав који се у само 14 глава  бавио људским правима потлаченог народа. Аутор Устава био је Димитрије Давидовић.

У Србији се од 2001.године 15.фебруар обележава као Дан државности. До прошле године славио се само један празнични дан, а затим је изменама Закона и 16.фебруар постао нерадан дан.